{"id":264,"date":"2014-11-25T22:05:52","date_gmt":"2014-11-25T22:05:52","guid":{"rendered":"http:\/\/igadventures.com\/?p=264"},"modified":"2018-04-14T15:44:07","modified_gmt":"2018-04-14T15:44:07","slug":"srednja-amerika-dio-3","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/igadventures.com\/index.php\/2014\/11\/25\/srednja-amerika-dio-3\/","title":{"rendered":"Srednja Amerika #3 – Na barikade u Guatemalu!"},"content":{"rendered":"

Vo\u017enja busom od Nikaragve do El Salvadora i potom do Gvatemale je sve osim uobi\u010dajena. Gledaju\u0107i rasporede polazaka buseva, sku\u017eia san\u00a0da su \u010dudni i da imaju nekakve \u201erupe\u201d. Te rupe proizlaze iz toga \u0161ta busevi koji voze kroz El Salvador ne voze no\u0107u, jer in policija ne garantira sigurnost. Tako da kad se bus na\u0111e na cesti u sumrak, samo parkira na prvu benzinsku pumpu\u00a0ili blizu policijske postaje. Razlog \u0161ta se niko ne usudi vozit no\u0107u i \u0161ta in policija ne garantira sigurnost je taj \u0161to je to zemlja\u00a0Mare Salvatruche<\/em>, poznatije kao\u00a0MS-13<\/em>\u00a0\u2013 jedne od najja\u010dih svjetskih bandi. O istoj je\u00a0National Geographic<\/em>\u00a0snimia dokumentarac prikladnog imena\u00a0World\u2019s deadliest gang<\/em>. Vi\u0161e manje ka \u0161ta u Splitu strepite o\u0107e li u\u0107 Prometov kontrolor, ovdi strepite od ulaska istetoviranog lika s pu\u0161kom. Za sve one koji misle da je prirodni izvor bandi Srednja Amerika, to i nije ba\u0161 najto\u010dnije. Istina, radi se o zemljama koje su po dosta toga kaoti\u010dne i razorene vi\u0161egodi\u0161njim gra\u0111anskim ratovima, al sam princip\u00a0bandi tu i nije ba\u0161 \u201edoma\u0107i\u201c. Bande, ka npr.\u00a0MS-13<\/em>\u00a0su zapravo nastale u ameri\u010dkim siroma\u0161nim imigrantskim \u010detvrtima. Ameri\u010dke vlasti su u jednom trenu do\u0161le na genijalnu ideju da sve \u010dlanove bandi jednostavno deportiraju u izvorne zemlje, gdje ti isti\u00a0ljudi nemaju dosjee. Tako su tisu\u0107e \u010dlanova\u00a0MS-13<\/em>\u00a0deportirani avionima u El Salvador gdje su po izlasku s aerodroma bili slobodni ljudi. Naravno, nije trebalo dugo da nau\u010deno primjene u El Salvadoru te stvore impresivnu organizaciju koja broji oko 50 000 \u010dlanova. Naravno, ta se mjera ka bumerang vratila i Amerikancima, jer su se isti ti ljudi redovito vra\u0107ali ilegalno u SAD, ali sad ve\u0107 ka dobro organizirana banda.<\/p>\n

\"20140919_111018\"<\/p>\n

El Salvador sam za sebe je prili\u010dno lipa zemlja, jako zelena, gotovo pa idili\u010dna i puna aktivnih vulkana. Ovo \u0107e sad bit ba\u0161 u stilu Gorana Mili\u0107a (znate ono kako on u svojin emisijama uvik jede po restoranima ), al ono \u0161ta je svakako vridno spomena je da smo u San Salvadoru naletili na pizzeriju koja nudi all you can eat<\/em>\u00a0za 4 dolara, tj. oko 25kn. Ne treba napominjat da je taj omjer isplativ kada jedu Salvadorci, prosje\u010dno visoki\u00a0 170cm, dok su u na\u0161em slu\u010daju u nevjerici gledali kako neprestano naru\u010dujemo jo\u0161, do te mjere da su na kraju po\u010deli slavit kad smo oti\u0161li. Po Murphyjevom zakonu, kad smo jedva \u0161etaju\u0107i koliko smo se prejeli, u\u0161li u bus za Guatemala city, stjuardesa nan je svima podilila po jo\u0161 jednu pizzu iz iste pizzerije. Nakon duge vo\u017enje napokon smo stigli u Guatemala city. Glavni grad Gvatemale i prvi grad ovog putovanja koji po svom broju stanovnika od 2,3 milijuna i ugo\u0111aju\u00a0ostavlja dojam velegrada. Stanovnici imaju najvi\u0161e mayanske krvi od svih, \u0161to se dobro vidi po konstituciji i obliku face. No, po statistici se smatra najopasnijim gradom svita\u00a0koji nije u ratnoj zoni. Nije ni \u010dudo kad je u zadnjih 10 godina 26 000 ljudi ubijeno na ulicama istoga, dok je usporedbe radi, u Domovinskon ratu poginilo 20 000 ljudi. Uzrok takvim u\u017easnim statistikama je \u010dinjenica da je zemlja poharana gra\u0111anskim ratom koji je traja od 1960. do\u00a01996. Sve ku\u0107e su u tom gradu ogra\u0111ene bodljikavom \u017eicom, a svaka iti malo bogatija ku\u0107a i elektri\u010dnom ogradom. Isto tako, po nekakvom, amo re\u0107, \u201epolicijskom satu\u201c sve treba zatvorit u 1 uru ujutro i onda vojska i policija patroliraju gradom.<\/p>\n

\"20140917_153337\"<\/p>\n

Ka i obi\u010dno, imali smo odli\u010dnog\u00a0couchsurfing<\/em>\u00a0doma\u0107ina \u2013 Axla i prijatelja Williama, koji se ponudia provest nas po gradu. Pita nas je da li \u017eelimo i\u0107 na posebno misto, di turisti ina\u010de nikad ne idu, jer se smatra preopasnim za njih, a zapravo je ba\u0161 baza. S obzirom da smo se na ovi put zaputili\u00a0upravo zato da gledamo takva mista, odma smo prihvatili. Kad je reka da misli na pazar, bia san prili\u010dno skepti\u010dan, jer mislin, ne\u0161 ti pazara. Ali William nas je odvea na najve\u0107i pazar u ciloj Americi, di smo prolazili kroz ogromne hale pune samo krumpira, limuna, banana i svega \u017eivoga, a pri tome smo privla\u010dili toliko pa\u017enje da sad znan kako su se Beatlesi osje\u0107ali. Svi su nas pilali da se slikamo s njima, pa smo zaklju\u010dili da smo zapravo najve\u0107a atrakcija tu bili \u2013 mi.<\/p>\n

\"62(0)\"<\/p>\n

Da smo se malo previ\u0161e opustili, nau\u010dili smo tu no\u0107 Kusi\u0107 i ja, a pogotovo on, kad smo oko 1 ure iza\u0161li iz kluba i i\u0161li pro\u0161etat malo okolo. Odjednon se kaomionet\u00a0zaustavia\u00a0kraj nas i iz njega je isko\u010dila\u00a0hrpa do zuba naoru\u017eanih policajaca i pitala nas dokumente. Jedino \u0161ta san ima po d\u017eepovima je bila Gabri\u0107eva VISA bankovna kartica pa san odlu\u010dia blefirat da je to osobna \u0161ta mi je i pro\u0161lo. \u00a0E, al Kusi\u0107 nije ima apsolutno ni\u0161ta po d\u017eepovima. Zapravo, ima je ne\u0161to, al to nije za javnost. Za ovu pri\u010du van je klju\u010dno znat da Kusi\u0107 nema pojma \u0161panjolski tako da se cilo\u00a0 vrime smje\u0161ka sa strane dok san mu ja doslovno \u201espa\u0161ava guzicu\u201c.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Zna\u010di, ka\u017ee meni policajac: \u201e\u017dao mi je, va\u0161 prijatelj mora s nama.\u201c Na \u0161ta ja odgovaran, malo i \u0161okiran: \u201eMa dajte pa di \u0107e s vama, zar van izgleda opasno, pogledajte ga, obi\u010dna pijana budala.\u201c Policajac mrko i ozbiljno odgovara sa: \u201e\u017dao mi je, gvatemalski zakon je jasan, on mora i\u0107i s nama, al siguran sam da \u0107emo kroz 3-4 dana sve razrje\u0161iti\u201c. Koliko god mi je ideja uhi\u0107enog Kusi\u0107a bila smi\u0161na, ipak cijenin njegovu, jel, nevinost, pa san u nedostatku argumenata pribjega taktici dosa\u0111ivanja i uporno ponavlja: \u201eMa dajte, di \u0107e nosit dokumente, preopasno je, \u0161ta \u0107e da mu neko ukrade putovnicu u klubu, nema ambasade bla bla\u2026\u201c I tako nakon 3-4 puta moja taktika dosa\u0111ivanja je upalila i reka je samo: \u201eAjde, mi\u010di mi ga s o\u010diju, pravit \u0107u se da ga nisan vidia\u201c. Sva sri\u0107a, jer, iskreno, primamljivije zvu\u010de 3 godine na Bilicama nego 3 dana u gvatemalskon pritvoru. Naravno, ja san odma povuka Kusi\u0107a da se izgubimo, a on me pita smiju\u0107i se: \u00a0\u201e\u0160ta je, o \u010demu ste pri\u010dali, jeste se to ne\u0161to zajebavali\u201c. Je, ba\u0161 smo se zajebavali.<\/p>\n

\"20140919_115319\"<\/p>\n

Put nas je odvea dalje na sjeverozapad Gvatemale, u najve\u0107i grad ju\u017enog carstva Maya, Tikal. Izgra\u0111en oko 700. godine, usred pra\u0161ume, s vrhovima hramova koji taman proviruju iznad nje, predstavlja jedno od najlip\u0161ih mista na kojima san bia. Najra\u0111e bi se sad razveza o povijesti, al bi vas onda pola ubia dosadon. Jedini problem\u010di\u0107 je bia taj \u0161ta je zabranjeno penjat se na ve\u0107inu hramova. Naravno, propustit pogled s vrha hrama na pra\u0161umu bi bilo nedopustivo, pa san se bacia na smi\u0161ljanje planova kako se popet pokraj brojnih \u010duvara. Nakon nekoliko neuspje\u0161nih poku\u0161aja \u0161uljanja, najuspje\u0161nijom se pokazala sljede\u0107a taktika \u2013 sprintaj uzbrdo, jer \u0107e mali debeli \u010duvari ionako odustat\u00a0nakon nekoliko skalina. Trud se isplatia jer je pogled bia ba\u0161 impresivan.<\/p>\n

\"20140919_134843\"<\/p>\n

Kad smo se par dana poslije zaputili od Floresa u Gvatemali do Palenquea u Meksiku, nisan ni moga slutit da \u0107e mi se uskoro dogodit najbolja stvar svih dosada\u0161njih putovanja. Oko 5 ujutro smo krenili minibusom natrpanim do vrha (i\u0161li smo nekin seoskin putevima pa nije bilo onih ekstra buseva). Odma san zaspa, da bi me oko 6 i po ujutro probudila neka buka. Pogleda san kroz prozor i isprid sebe vidia barikade na kojima se nalazilo oko 500 ljudi s ma\u010detama i drvenim toljagama. Dok san do\u0161a sebi, minibus je ve\u0107 vozia nazad, al kilometar iza su bile jo\u0161 3 barikade i jo\u0161 500 ljudi s ma\u010detama i toljagama. Bus se oti\u0161a parkirat na benzinsku\u00a0postaju\u00a0di je bilo zaglavljeno jo\u0161 dosta drugih buseva i auta. I tako su prolazili sati u \u010dekanju, da bi mi na kraju skroz dosadilo \u010dekat pa san odlu\u010dia oti\u0107 na barikadu raspitat se o \u010demu se radi i malo vje\u017ebat \u0161panjolski. \u010cim san in se obratia odma in je bilo jako drago. Kako se radi o prili\u010dnoj zabiti bilo je tu dosta njih koji nikad nisu vidila Europljanina. Lipo su mi objasnili kako prosvjeduju zbog toga \u0161to su u tom dijelu Gvatemale sve ceste od blata ili makadama, dok vlada asfaltira sve oko Guatemala citya. Onda san in ja lipo objasnia da i mi u Hrvatskoj patimo od centralizacije, na \u0161ta su me pitali jesu li oko Splita ceste tako\u0111er od blata. Mora san in pojasnit da je na\u0161a centralizacija malo druga\u010dija. Ispri\u010dali su mi i kako su in se priklju\u010dili radnici iz rudnika i naftne rafinerije koji \u00a0prosvjeduju zbog toga \u0161ta rade 16 sati dnevno za nekih otprilike 500kn. I tako dok san ja s njima pri\u010da, odjedanput se iza ugla pojave policijska auta, puna do zuba naoru\u017eanih policajaca. Nisan se ni sna\u0161a, a oni su ve\u0107 vozili velikon brzinon put barikada. I sad, sta ja razmi\u0161ljat; \u201e Jebote di \u0107u sad , ako po\u010dnen bi\u017eat sam, samo \u0107e me zgazit ili upucat\u201c, i zaklju\u010din da je zapravo najsigurnije ostat ovdi u sredini, s 5 ljudi s ma\u010detama isprid mene i 5 iza mene. I tako, na\u0111en ja misto di san prora\u010duna da mi je najsigurnije, kad policija do\u0111e do barikada, te se nakon malo nereda po\u010dnu povla\u010dit nazad uz slavlje prosvjednika. I onda su u jednon trenu sku\u017eili da smo mi ostali s njima u trenutku dolaska policije. I odjednon svi navalili dat nan ruku , izgrlit nas, zahvalit nam. Donili nan ru\u010dak, pi\u0107e, kola\u010de, pitali o\u0107emo li \u0161ta, mo\u017eda koju \u017eenu iz sela ili jo\u0161 spize. U ton trenu su do\u0161li i novinari, radio i televizija. Prvo je vo\u0111a prosvjeda, neki debeli sa \u0161e\u0161iron, da intervju, a onda zva mene da dam i ja intervju. I tako san ja izrazia svoju podr\u0161ku prosvjednicima, uz njihovo kasnije veliko odobravanje i ponovna pitanja \u017eelimo li bilo \u0161ta.<\/p>\n